Najistocniji deo Halkidikija je planina Atos, poznatija kao Sveta Gora jer na njoj žive samo pravoslavni monasi.
Nalazi se na neobicnom mestu, dominira severnim delom Egejskog mora i predstavlja kontrolnu tacku za mornare još od davnina.

Planinski pejzaž sa jedne strane, i more sa druge, obrazuju suštinski okvir izolovanosti jednog drugacijeg, neobicnog sveta, koji su izabrali 13-orica pustinjaka za svoju monašku državu.

Atos je poznat širom sveta kao mesto u kom se ništa nije promenilo još od preistorijskog perioda.

Po grckoj mitologiji, Atos je dobio naziv po džinu Atosu, koji je podigao citavu planinu kao da je obican kamen, a onda je bacio na bogove.

Iznenadujuce bogatstvo biljnog i životinjskog sveta na Svetoj Gori je posledica raznolikog klimatskog i geološkog sklopa. Postoji veliki broj endemskih biljaka, što je posledica izolovanosti poluostrva i toga što, vec vekovima, nema životinja kojima je potrebna ispaša.

Prvi istorijski spis koji svedoci o postojanju monaha na Svetoj Gori, datira iz prve polovine 9. veka.

Ovo sveto mesto cini 20 manastira, ukljucujuci jedan srpski, bugarski i ruski manastir. Ovaj bedem pravoslavlja, duhovnog i kuturnog života, preživeo je stravicne katastrofe koje su povremeno narušavale njegov mir u poslednjih hiljadu godina.
Iako je poluostrvo Atos deo Grcke, ono ipak poseduje izvesnu autonomiju. "Sveta zajednica" pod Ekumenskom Patrijaršijom u Istanbulu, upravlja ovom oblasti. Ovo administrativno telo cine predstavnici manastira, i potpomognuto je kancelarijom u Karyes (Iera Epistasia), gde se upisuju svi posetioci.
Svetu Goru mogu posetiti samo muškarci. Po ovom pravilu, poznatom kao "avaton", ženama je zabranjen pristup, i to se strogo poštuje.